Током спортских активност деца се опуштају и спонтано понашају, а то доприности здравом одрастању.
Деца узраста од две до четири године највише воле игру са родитељима и себи блиским особама, јер се стиде започети игру са другом децом. Деца почињу имитирати родитеље и себе упоређивати са татом и мамом, а родитељи не смеју такву склоност злоупотребити зарад наметања својих циљева, већ требају децу пустити да истражују и откривају разна умећа.

Нека деца касније спознају да кроз спорт на занимљив начин могу задовољити своје потребе за кретањем. Код такве деце моторика је слабија и уз додатни напор могу надокнадити пропуштено.

Да ли детету више одговара тимски рад или индивидуална активност, можете проценити на основу изабраног спорта као и на основу понашања у току тренинга. Према тој подели активности могу бити интезивне али краткотрајне; слобог интезитета али дуготрајне или такозване средње пруге умереног интезитета и средњег трајања.

Спортски активна деца кроз тренинге припремају се за живот и изграђују механизме који ће бити од велике користи током живота. Деца кроз екипне спортове заједно остварују циљеве, а кроз индивидуалне изграђују однос са собом. У спортским играма имамо и компоненте доживљавања сукоба и тражења начина решавања истих. Ако се дете жали на неправду или о својим другарима говори лоше, отворите добро уши. Веома битан предуслов за исправно развијање стабилне и самосвесне личности јесте прихватање пораза као и уживање у успеху.

Ако је неко од родитеља спортски активан, велика је вероватноћа да ће и дете бити спортски активно. У случајевима где родитељи нису склони спортским активностима, постоји ризик да дете не искористи ову битну фазу физичког развоја.