Један тата пита другог: "Зашто трошиш толико свог времена и новца за тренинге и такмичења свог детета?"

Други тата му одговара: "Морам ти нешто признати - не плаћам зато да би моје дете постало врхунски спортиста."

Први тата каже: "Зашто онда трошиш толико новца ако ти није циљ да ти дете буде врхунски спортиста."

Други тата одговори: "Трошим новац за тренутке када је моје дете упорно па иако жели да одустане оно баш никада не одустаје. Трошим новац за прилике да моје дете развије доживотна пријатељства, да од добрих тренера научи не само технике свог спорта него и животне лекције. Трошим новац на то да се моје дете научи дисциплини, социјалним интеракцијама, да буде узоран, помаже другима и поштује чланове свог клуба као и они њега. Трошим новац да се моје дете научи живети са разочарањем када понекад не успе победити и када крену наопако ствари које је вежбао мого пута, али упркос томе дигне главу и наставља даље. Трошим новац да моје дете научи остварити своје циљеве и схватити да успех не долази преко ноћи него да је успех плод стрпљења и труда. Трошим новац да је моје дете на спортском терену, а не на улици са сумњивим друштвом. И тако бих ти могао причати до бесконачности, али укратко не трошим новац за тренинге зато да моје дете тренира него плаћам прилике које му спорт пружа, да се развије као особа и од тога има користи кроз цео живот, да помаже другима и поштује њихову индивидуалност. Стварно верујем да је моја инвестиција исплатива и ово нека буде моја оставштина мом детету и свету."